Kotlovi za drvnu industriju i preradu biomase
Za drvnu industriju gradimo kotlove koji drvnu sečku, koru, piljevinu i drvni otpad pretvaraju u paru, vrelu ili toplu vodu, kao i termouljne kotlove i generatore pare za sušare i termičku obradu drveta.
Svaki kotao projektuje se i proizvodi prema potrebnom kapacitetu, procesnim zahtevima, vrsti goriva i uslovima rada postrojenja.
Toplota u preradi drveta
U drvnoj industriji toplota se troši u više različitih procesa. Sušare za rezanu građu zagrevaju se parom ili vrelom, odnosno toplom vodom koja cirkuliše kroz izmenjivače toplote u komori, a pojedine izvedbe sušara rade direktno sa vrelim gasovima iz ložišta. Termička modifikacija drveta odvija se na povišenoj temperaturi u atmosferi sa malo kiseonika: u postupku ThermoWood para štiti drvo tokom obrade i koristi se pri kondicioniranju, dok se u nekim drugim postupcima drvo tretira u vrelom ulju. Toplotna obrada drvene ambalaže prema ISPM 15 takođe zahteva kontrolisan i dokumentovan toplotni režim.
U proizvodnji ploča od iverja, vlakana i orijentisanih čestica toplota se koristi za sušenje čestica i za presovanje, a kod pojedinih proizvoda se para ubrizgava u sloj materijala. Zato se u jednom pogonu mogu naći potrošači pare, vrele vode i termičkog ulja sa različitim zahtevima. Nosilac toplote, na primer parni kotlovi ili termouljni kotlovi, bira se prema procesu i prema zahtevima proizvođača sušare ili prese.
Propisi, kvalitet goriva i bezbednost
U EU kotao na drvni ostatak potpada pod propise o emisijama u vazduh. Direktiva (EU) 2015/2193 o srednjim ložištima uređuje emisije sumpor-dioksida, azotnih oksida i prašine i zahteva dozvolu ili registraciju postrojenja, a postrojenja na koja se primenjuju pravila o spaljivanju otpada izuzeta su iz njenog područja primene. Za proizvodnju ploča na bazi drveta važe Direktiva 2010/75/EU o industrijskim emisijama i referentni dokument o najboljim raspoloživim tehnikama iz 2016. godine. Van EU zahtevi se razlikuju, pa ih investitor proverava kod nadležnog organa.
Kvalitet goriva presudan je za ložište: vlažnost i granulacija utiču na temperaturu i potpunost sagorevanja i na količinu pepela, a serija standarda ISO 17225 definiše specifikacije i klase čvrstih biogoriva. Drvna prašina i skladišta sečke i piljevine nose rizik od požara i eksplozije; dokumentovani udesi navode tinjajuća žarišta, naslage prašine i prenos toplote sa kotlovske opreme kao uzroke, pa se procenjuju ATEX zone, detekcija žarišta i zaštita transportnih puteva. Kao oprema pod pritiskom, kotao se projektuje prema EN 12952 ili EN 12953 i PED 2014/68/EU; više na strani o standardima i sertifikatima.
Gorivo, energija i održivost
Prerađivači drveta imaju gorivo pri ruci: koru, piljevinu, sečku i druge ostatke iz sopstvene proizvodnje, koji su, kako pokazuju studije slučaja, često dostupni uz mali trošak. Korišćenje ostatka smanjuje potrebu za kupovnim gorivom, ali samo ako je kotao prilagođen gorivu koje pogon zaista proizvodi. Kotlovi na biomasu razlikuju se od kotlova na fosilna goriva po izvedbi ložišta i rešetke, a prirodni gas može ostati rezervno gorivo, kao u dokumentovanim postrojenjima sa sušarama na drvni ostatak.
Korist za održivost zavisi od porekla goriva i od propisa države u kojoj postrojenje radi, zato je ne treba pretpostavljati unapred. Dodatne mogućnosti su rekuperacija energije iz vrelog izduvnog vazduha, regulacija sagorevanja i kogeneracija; evropski referentni dokument za ploče navodi ih među tehnikama energetske efikasnosti. Svaku od njih treba vrednovati prema stvarnoj potrošnji toplote i električne energije u pogonu, a ne prema opštim očekivanjima.
Šta definisati pri izboru kotla
Pre izrade ponude investitor zajedno sa dobavljačima opreme treba da definiše sledeće; opšti postupak opisan je u tekstu kako izabrati industrijski kotao.
- Potrošače i nosilac toplote: para, vrela ili topla voda ili termičko ulje, za svaku sušaru, presu ili komoru
- Profil potrošnje: šaržni rad komora, istovremenost potrošnje, smenski i sezonski režim
- Gorivo: vrsta, vlažnost, granulacija, pepeo i primese, uz promene tokom godine, kao i rezervno gorivo
- Skladištenje, doprema goriva i uklanjanje pepela, uz zaštitu od požara i eksplozije
- Pripremu vode, povrat kondenzata, rezervu, granice emisija, važeće standarde i raspoloživ prostor
Tipovi kotlova za ovu industriju
Kotlovi na biomasu
Kotao na biomasu sagoreva drvnu sečku, pelet, piljevinu, koru ili slamu i proizvodi paru, vrelu ili toplu vodu iz obnovljivog goriva, uz niže troškove i emisije CO₂.
Pogledajte →
Industrijski parni kotlovi
Zasićena ili pregrejana para za industrijske, tehnološke i energetske procese. Blok i ekranski kotlovi na čvrsto gorivo, biomasu, tečno i gasovito gorivo.
Pogledajte →
Vrelovodni kotlovi
Vrela voda za industrijske i energetske sisteme i daljinsko grejanje. Blok i ekranski kotlovi na sva uobičajena goriva.
Pogledajte →
Termouljni kotlovi
Termouljni kotlovi namenjeni su procesnom zagrevanju u industrijskim postrojenjima gde su potrebne visoke i stabilne temperature rada.
Pogledajte →Generatori pare, brzoparni kotlovi
FAST-P je parni generator namenjen brzoj proizvodnji suvozasićene pare, sa prinudnom cirkulacijom vode i tropromajnom izvedbom, projektovan za rad na tečna i gasovita goriva.
Pogledajte →Primena
Industrijski parni kotlovi
- Drvna industrija
- iskorišćenje drvne sečke, kore, piljevine i drvnog otpada kao energenta
Vrelovodni kotlovi
- Drvna industrija
- energetsko iskorišćenje drvne sečke, kore i piljevine
Termouljni kotlovi
- Drvna industrija
- sušare i termička obrada drveta
Generatori pare, brzoparni kotlovi
- Drvna industrija
- sušare i termička obrada drveta
Često postavljana pitanja
Koje vrste biomase može da sagoreva kotao?
Kotao može biti projektovan za sagorevanje drvne sečke, peleta, piljevine, kore, briketa, slame u balama, suncokretove i sojine ljuske, koštica, kao i različitih ostataka iz poljoprivredne, drvne i druge proizvodnje. Ukoliko kompanija tokom proizvodnje stvara veće količine ostataka ili otpada koji bi potencijalno mogli da se koriste kao gorivo, može nam se obratiti radi pronalaženja odgovarajućeg rešenja: investitora upućujemo na potrebna ispitivanja i analize materijala, a nakon dobijanja rezultata naš tim radi proračune, određuje konstrukciju ložišta, rešetke i sistema za dopremanje goriva i priprema tehničko rešenje i ponudu. Mogućnost energetskog iskorišćenja zavisi od porekla i sastava materijala, vlažnosti, granulacije, toplotne moći, sadržaja pepela i drugih karakteristika, kao i od važećih propisa, dozvoljenih emisija i zahteva za prečišćavanje dimnih gasova; ne može se svaka vrsta otpada sagorevati u standardnom kotlu na biomasu, a postrojenja za spaljivanje ili suspaljivanje otpada podležu posebnim tehničkim uslovima i kontroli emisija.
Po čemu se kotao na biomasu razlikuje od kotla na ugalj?
Po konstrukciji rešetke, rasporedu primarnog i sekundarnog vazduha, organizaciji zona sagorevanja i sistemu dopremanja goriva, jer biomasa ima veći sadržaj vlage i isparljivih materija.
Koliko se smanjuju troškovi goriva prelaskom na biomasu?
Zavisi od lokalne cene biomase i goriva koje se zamenjuje; biomasa je često nusproizvod drvne ili poljoprivredne proizvodnje, pa je ušteda najveća tamo gde investitor već ima sopstveno gorivo.
Kako se rešavaju pepeo i čišćenje dimnih gasova?
Automatskim odšljakivanjem i transportom pepela, multiciklonom i po potrebi vrećastim filterom za usklađenost sa graničnim vrednostima emisija.
Da li je kotao na biomasu u potpunosti automatizovan?
Da. Doziranje goriva, regulaciju sagorevanja, odšljakivanje i zaštitne funkcije vodi automatika, pa je potreban minimalan nadzor rukovaoca.
Može li isti kotao da snabdeva sušare i postrojenje za termičku obradu drveta?
To zavisi od nosioca toplote i režima rada svakog potrošača. Sušare koriste paru ili toplu, odnosno vrelu vodu, a u termičkoj obradi para ima ulogu zaštitne atmosfere i koristi se pri kondicioniranju. Šaržni ciklusi komora stvaraju promenljivo opterećenje, pa se zajednički izvor proverava prema profilu potrošnje svih komora; moguće je i razdvajanje na dva nosioca toplote.
Zašto promenljiva vlažnost drvnog ostatka predstavlja problem za kotao?
Vlažnost i granulacija goriva utiču na temperaturu i potpunost sagorevanja, količinu pepela i rad kotla. Kod velikih razlika, na primer između sveže piljevine i suvog ostatka iz pogona, ložište i dozirni sistem moraju biti projektovani za ceo opseg goriva, ili se gorivo meša odnosno skladišti. Zato analiza goriva treba da prethodi izboru kotla.
Da li kotlarnica u drvnoj industriji zahteva posebnu zaštitu od požara i eksplozije?
Procena rizika je potrebna. Skladišta sečke, piljevine i kore i transportni putevi goriva podložni su tinjanju i eksploziji prašine. Mere obuhvataju uklanjanje naslaga prašine, određivanje ATEX zona, detekciju žarišta i udaljavanje od vrelih površina. Konkretne mere određuju procena rizika i propisi koji važe na lokaciji postrojenja.
Standardi po kojima projektujemo i proizvodimo
TIPO Kotlogradnja projektuje i proizvodi kotlove i kompletna kotlovska postrojenja prema zahtevima investitora, vrsti goriva, kapacitetu i radnom režimu. Proces obuhvata analizu zahteva, predlog rešenja, izradu ponude, konstruisanje, nabavku materijala, proizvodnju, montažu, ispitivanje i puštanje u rad. Bez obzira na složenost projekta ili tržište, oprema se projektuje i proizvodi u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima, uključujući EN 12952, EN 12953, EN 13445, EN 13480, ASME BPVC i AD 2000, u skladu sa projektnom dokumentacijom i zahtevima investitora.
Ostale industrije
Imate projekat u planu?
Predstavite nam svoje zahteve, a naš tim će sagledati projekat i predložiti odgovarajuće tehničko rešenje.