Kotlovi za poljoprivredu i agroindustriju

Uloga toplote u poljoprivrednoj proizvodnji i preradi

U poljoprivredi i agroindustriji toplota je pre svega procesna potreba. Plastenici zahtevaju dogrevanje uglavnom tokom noći i hladnih perioda, a centralni kotao može da razvodi toplu vodu do cevi u zoni korena ili ispod klupa, odnosno do izmenjivača voda–vazduh. Tako jedan izvor opslužuje više objekata, a oprema za proizvodnju toplote ostaje van prostora za uzgoj. Sušare žitarica i semena, kao i sušare voća i povrća, uklanjaju vlagu strujom tople, suve i pokretne vazdušne mase; veštačke sušare mogu se grejati električnom energijom, gasom, dizelom ili biomasom i omogućavaju ujednačeno sušenje nezavisno od vremenskih prilika.

Opterećenje je izrazito sezonsko: dogrevanje plastenika najveće je u najhladnijim mesecima, a kampanje sušenja prate žetvu i berbu. Zato se, zavisno od potrošača, razmatraju toplovodni kotlovi za grejanje objekata, vrela voda za veće sisteme i parni kotlovi tamo gde prerada traži paru. Sistem koji radi samo deo godine teže se isplati, pa investitori traže dodatne potrošače tokom cele godine, na primer toplu vodu za pranje ili pasterizaciju.

Gorivo, poljoprivredni ostaci i održivost

Slama, ljuske i koštice nastaju na samom gazdinstvu ili u prerađivačkom pogonu, što ih čini prirodnim gorivom za kotlove na biomasu. Međutim, nedrvna biomasa ponaša se drugačije od drvne sečke: sadrži više pepela, hlora, azota i sumpora, a njen pepeo se topi lakše, pa su zaprljanje, šljakanje i korozija realni rizici. Zato se ova goriva sagorevaju u ložištima projektovanim ili podešenim baš za njih, uz posebnu pažnju na koroziju kotla i dimovodnog sistema.

Kvalitet goriva je ključan. Standard ISO 17225-6 definiše klase peleta od nedrvne biomase (zeljaste, voćne i vodene biomase i njihovih mešavina), a vlažnost, sadržaj pepela i hemijski sastav bitno utiču na cenu i rad sistema. Neka zrna i ostaci stvaraju tvrde naslage šljake koje ometaju sagorevanje. Istraživanja na manjim ložištima sa rešetkom pokazuju da aditivi poput krečnjaka i kaolina mogu smanjiti šljakanje, ali se rešenje potvrđuje na konkretnom gorivu. Zamena fosilnog goriva lokalnim ostacima odgovara težnji poljoprivrede ka zelenijoj proizvodnji i većoj energetskoj nezavisnosti gazdinstva.

Standardi po kojima projektujemo i proizvodimo

TIPO Kotlogradnja projektuje i proizvodi kotlove i kompletna kotlovska postrojenja prema zahtevima investitora, vrsti goriva, kapacitetu i radnom režimu. Proces obuhvata analizu zahteva, predlog rešenja, izradu ponude, konstruisanje, nabavku materijala, proizvodnju, montažu, ispitivanje i puštanje u rad. Bez obzira na složenost projekta ili tržište, oprema se projektuje i proizvodi u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima, uključujući EN 12952, EN 12953, EN 13445, EN 13480, ASME BPVC i AD 2000, u skladu sa projektnom dokumentacijom i zahtevima investitora.